MEDICINSKO RASUĐIVANJE

Dijetetski registrovan u GZZZ pod brojem 158/7-00

MEDICINSKO RASUĐIVANJE

Ljudi su veoma slični po tome što žele da su uvek dobrog zdravlja, sa dovoljno energije i izdržljivosti da bi prijatnim učinili svoj rad i svoju igru. Ako se drže zacrtanog puta, mogu biti sigurni da će poznu starost dočekati u fizičkom, psihičkom, emocionalnom, moralnom i socijalnom blagostanju. Za to je potrebna volja, a ne doktor, mada i on ne treba da škodi.
Skloni smo da verujemo da dobro poznajemo svoje telo i načine njegovog održavanja u pomenutom blagostanju. To je samo relativno tačno, jer i najbolji stručnjaci – lekari daleko su od toga da bi znali sve šta treba znati. Mnoge hiljade godina su bile potrebne da se stvori narodna medicina, a mnoge godine da se ona upozna. Svakako da je narodna medicina i na prostorima Crne Gore i Srbije dugo stvarana i da i danas postoji u svakodnevnom životu. To je pre svega preventivna medicina, odnosno zaštita zdravlja, koja seže duboko u prošlost, u primitivne zajednice, kada su se ljudi i životinje stalno kretali, jer prosto nisu imali vremena za bolest.
Civilizacija je donela i donosi nove bolesti (danas su tu AIDS, SARS, Ebola itd.), ali su osnovna načela narodne medicine i dalje pouzdana za sticanje mnogih saznanja za zaštitu zdravlja i od svih bolesti. Pre svega, civilizacija nije donela nove fiziološke i biohemijske zakone, niti je izmenila te „stare zakone“. Priroda je te zakone imala još od samog početka, kada je sve bilo idealno i uravnoteženo. Uostalom, tome nas i vera neprekidno uči.
Bolest, prema svemu, predstavlja samo narušavanje sklada prirode i čovekov problem je da uspostavi telesnu ravnotežu, svesno ili nesvesno da se vrati na put sa stranputice.
Proučavanje narodne medicine u svetu i kod nas postalo je interesantno u poslednjim decenijama, naročito za naučne i stručne radnike, jer su istraživanja i otkrića samo „otvaranje vrata, koja su trenutno, ili privremeno zatvorena“.
U osnovi postavljanja dijagnoze u medicinskoj praksi stoji anamneza (analiza onog što čovek kaže i oseća) i klinički nalaz (analiza onog što lekar vidi i utvrdi na čoveku). Danas, zahvaljujući napretku tehnike i tehnologije, lekar može da uzme u obzir i mnoge laboratorijske i radiološke pretrage (analiza čovekove unutrašnjosti) i sa sigurnošću postavi dijagnozu. Ipak, nakon preduzimanja terapije (lečenja), svaki čovek će reagovati drugačije, bez obzira na mere koje stručnjaci preduzimaju.
U narodnoj medicini vrlo često „vidoviti ljudi“ postavljaju dijagnozu, koja može biti i tačna, iako je laička. To se najviše odnosi na prepoznavanje niza simptoma i promena u razvoju organizma, na koži, kosi, noktima, očima, usnama, zubima i desnima, kostima, nervnom sistemui promenama na unutrašnjim organima (srcu i krvnim sudovima, plućima, endokrinom sistemu i dr.). Mnogi nalazi, medicinski rasuđivani, imaju svoje uzroke u nedostacima, koji su najčešće vezani za deficit unosa vitamina i minerala, odnosno za unos lekovitog bilja.
U poslednjih dvadeset godina mnogi istraživači su eksperimentisovali sa biljkama, u kojima su otkrili skup jedinjenja, koja su nazvali fitohemikalijama. To su pre svega: antioksidansi i antikancerogeni, sagorevači masti, razređivači krvi, sredstva protiv starenja, izazivači arterioskleroze i bolesti srca, krvnih sudova, mozga itd. Šta više, opet se potvrdilo ono staro pravolo da „prirodna medicina nudi trajno dobro zdravstvenog stranja jer se bavi duhom i telom osobe, a ne samo simptomima lošeg zdravlja“.